SEDEĆI NA NAPLAVLJENOM PANJU
Dimitar Anakiev
Pokraj nabujale reke sedim, sunce šljašti,
Neznajući da li sam ovde samo naplavina.
Moj nemir i nemir reke – dva nemira,
Tek pogled na daleke vrhove smiruje.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
skip to main |
skip to sidebar
Followers
Blog Archive
-
▼
2009
(27)
-
▼
April
(27)
- PRELAŽENJE NABUJALE TOLMINKE
- MISLI U TIHOJ NOĆI
- PROLEĆNA EROTIKA UZ REKU
- GORKA LJUBAV
- KROZ KANJON REKE JANGZI
- O HARMONIJI KOJA VLADA SVETOM
- SEDEĆI NA NAPLAVLJENOM PANJU
- PAUK I JA U DUGOJ NOĆI
- PIJEM SAM SA MESECOM
- OPROŠTAJ SA PRIJATELJEM
- DOKOLICA
- PRITUŽBA MERMERNOM STEPENIKU
- PITANJE I ODGOVOR NA PLANINI
- UZALUDNA POSETA DAOISTIČKOM MONAHU DAI TJENŠANU
- PESMA ČISTE SREĆE (1)
- OPROŠTAJ KOD KULE ŽUTOG ŽDRALA
- USAMLJENO SEDEĆI NA PADINI PLANINE ĆINTING
- GLEDAJUĆI PLANINU "NEBESKA VRATA"
- ZA HUA ĆINGA
- NA MESEČINI
- PLANINA
- U NOĆI PUNOG MESECA
- KOMŠIJSKI PAS
- TU FUOV PAPAGAJ
- MOM PENZIONISANOM PRIJATELJU WEI-u
- POGLED NA PLANINU TAI
- ZVONO SA HLADNE PLANINE
-
▼
April
(27)
No comments:
Post a Comment