KOMŠIJSKI PAS
Dimitar Anakiev
Čudan je moj tihi prijatelj – komšijski pas.
Čudan, ali drag, iako je distanca medju nama.
Druga ga ruka hrani i jedva se poznajemo
Ali zastane da ga pomazim, sretnemo li se slučajno.
Izgubljena duša, tako kao i ja, luta od nemila do nedraga,
Sve dok noću ne utrnu svetla u okolini, i sa mog stola
Jedina lampa svetli do u kasnu noć - privuče se nečujno
Uz vrata, legne ispred, znajući da sam tu, i usni duboko.
No comments:
Post a Comment