PRELAŽENJE NABUJALE TOLMINKE

Naslov slike: Most nad potokom
Autor: Prof. Kang Yu-yi


PRELAŽENJE NABUJALE TOLMINKE
Dimitar Anakiev

Bela penušava reka tek iz neba potekla
Teče i besno huči kroz kanjon pod skelom
Sa koje platformu žicom vučem - predjoh
Na drugu stranu - ne znam dal' raja il' pakla.

MISLI U TIHOJ NOĆI

MISLI U TIHOJ NOĆI
Li Po ( 701-762)

Nad krevetom mi sjajni mesec sja,
Na tlu, mesečina, zaliča na inje;
Dignem glavu prema sjajnoj luni
A zatim, skrušeno, pomislim na dom.

( Prev. Dimitar Anakiev )

PROLEĆNA EROTIKA UZ REKU

PROLEĆNA EROTIKA UZ REKU
Dimitar Anakiev

Proleće je i dan za šetnju pored reke
Koju oprobava i gola češka devojka
Kvaseći svoje smedjokoso mednožje
Na drugoj obali, osetih dodir te vode

GORKA LJUBAV

GORKA LJUBAV
Li Po ( 701-762 )

Lepotica kao iz bisera izašla;
Tiha i povučena, obrva namrštena;
Niz lice joj zasvetluca suza
Jer kraj nje nije onaj koga voli.

( Prev. Dimitar Anakiev )

KROZ KANJON REKE JANGZI

Naslov slike: obala reke Yangzi
Autor: Prof. Kang Yu-yi




















KROZ KANJON REKE JANGZI
Li Po ( 701-762 )

Trista milja je od rujne zore u Baidiu
Pa do gustog sumraka u Ćianglingu.
Graja majmuna za mojim ledjima
U čamac još priziva hiljade planina.

( Prev. Dimitar Anakiev )

O HARMONIJI KOJA VLADA SVETOM

O HARMONIJI KOJA VLADA SVETOM
Dimitar Anakiev

Plavim nebom vetar nekud tera oblake;
Na kući seljak slaže krov – crep po crep;
Pod strehu mu utrča pevac kukuričući;
Da bih sastavio ovu pesmu – reč po reč.

SEDEĆI NA NAPLAVLJENOM PANJU

SEDEĆI NA NAPLAVLJENOM PANJU
Dimitar Anakiev

Pokraj nabujale reke sedim, sunce šljašti,
Neznajući da li sam ovde samo naplavina.
Moj nemir i nemir reke – dva nemira,
Tek pogled na daleke vrhove smiruje.

PAUK I JA U DUGOJ NOĆI

PAUK I JA U DUGOJ NOĆI
Dimitar Anakiev

Na zidu iza šahovske table u noći
Pauk se njiše kao senka – oklevam
Sa potezom u partiji protiv samog sebe -
Ovom pauku se nikuda ne žuri.

PIJEM SAM SA MESECOM

PIJEM SAM SA MESECOM
Li Po ( 701-762 )

Sa vrčem vina medju cvetovima
Pijah sam. Nikog ne beše samnom -
Dok, podižući čašu, ne priupitah mesec
Da, sa mojom senkom, učini nas tri.
Avaj, mesec ne mogaše da pije
A moja senka pratiše me otsutno.
Ipak, moji prijatelji uskoro dodjoše
Da me uveseljavaju dok je proleća -
Zapevah. Mesec me ohrabrivaše.
Zaigrah. Senka se vrckaše zamnom.
Koliko pamtim, bejasmo društvo dobro.
Zatim se napih i pogubismo se svi.
… Dal' prijateljstvo osta zanavek ?
Gledam dugačku stazu Mlečnog puta.

( Prev. Dimitar Anakiev )

OPROŠTAJ SA PRIJATELJEM

OPROŠTAJ SA PRIJATELJEM
Li Po ( 701-762 )

Severno od zida plave se obrisi planina,
A na istoku grada beli se zavoj reke -
Tu me ti sada ostavljaš i odlaziš
Kao vodeni ljiljan nestaješ u daljini...
Oblaci će nositi moje misli ka tebi
A ti – seti me se u zalaske sunca...
Mašemo jedan drugom za pozdrav
A moj konj njišti li njišti.

( Prev. Dimitar Anakiev )

DOKOLICA

DOKOLICA
Li Po ( 701-762 )

Obuzet vinom ne primetih da se smrači;
Opali listovi prekrili mi odeću.
Pijan, ustah i u reci dohvatih mesec,
Ptica odavno nema, čovek tek pokoji.

( Prevod na srpski: Dimitar Anakiev )


DOLGČASENJE
Li Po ( 701-762 )

Prevzet z vinom nisem opazil da se je zmračilo;
Odpadli listi prekrili so mi obleko.
Pijan, vstanem in v reki luno z roko dosežem,
Ptic že dolgo ni, samo še kakšen človek.

( Prevod v slovenščino: Alma Anakiev )

PRITUŽBA MERMERNOM STEPENIKU

PRITUŽBA MERMERNOM STEPENIKU
Li Po ( 701-760)

Po mermernom stepeniku inje raste
I u dugim noćima moje zalihe kvasi
A ja potegnuh dole kristalnu zavesu
I upiljih se u jesenji mesec.

( Prev. Dimitar Anakiev )

PITANJE I ODGOVOR NA PLANINI

PITANJE I ODGOVOR NA PLANINI
Li Po ( 701-760 )

Pitaš zašto se ustalih na zelenoj planini?
Osmehujem se bez odgovora, srce mi je lenjo.
U daljinu voda odnese latice breskve;
Daleko od ljudi vlasnik sam neba i zemlje.

( Prev. Dimitar Anakiev )

UZALUDNA POSETA DAOISTIČKOM MONAHU DAI TJENŠANU

UZALUDNA POSETA DAOISTIČKOM MONAHU DAI TJENŠANU
Li Po ( 701-760 )

Usred zvuka vode je pseći lavež,
Breskvini cvetovi zgusnuti kišom.
Priviđa mi se jelen duboko u šumi
I da u bujici ne čujem crkveno zvono.
Divlji bambus raspolovljuje zelenu maglu,
Leteći izvor visi sa zelene litice -
Niko ne zna kuda je monah nestao...
Tužan, naslonih se na dva-tri bora.

( Prev. Dimitar Anakiev )

PESMA ČISTE SREĆE (1)

PESMA ČISTE SREĆE (1)
Li Po ( 701-762 )

Njena odora je oblak, lice cvet;
Njen balkon svetluca prolećnom svetlošću
Kao da je na vrhu Planine od žada
Ili mesečinom oivičen krov paradiza.

( Prev. Dimitar Anakiev )

OPROŠTAJ KOD KULE ŽUTOG ŽDRALA

OPROŠTAJ KOD KULE ŽUTOG ŽDRALA
Li Po ( 701- 760 )

Oprostismo se kod Kule žutog ždrala;
Sred behara, stari druže, odlaziš za Jangčou.
U plavetnilu još samo samotno jedro vidim
Dok na horizontu Velika reka nestaje.

( Prev. Dimitar Anakiev )

USAMLJENO SEDEĆI NA PADINI PLANINE ĆINTING

USAMLJENO SEDEĆI NA PADINI PLANINE ĆINTING
Li Po ( 701-760 )

Daleko na nebu jato ptica leti,
Usamljeni oblak bezvoljno klizi svojim putem,
Ne dosadi nam ovo medjusobno odmeravanje -
Postoji samo planina Ćinting.

( Prev. Dimitar Anakiev )

GLEDAJUĆI PLANINU "NEBESKA VRATA"

Li Po (701-760)

























GLEDAJUĆI PLANINU "NEBESKA VRATA"
Li Po (701-760 )

Usekla se reka Ču sred Nebeskih vrata;
Dotle dodje zelena voda sa istoka, pa se uskovitla.
Sa obe strane reke modre padine sučeljene
I, iz prikrajka, samotno jedro sunca plovi.

( Prev. Dimitar Anakiev )

ZA HUA ĆINGA

雜曲歌辭 入破第二

錦城絲管日紛紛
半入江風半入雲
此曲衹應天上去
人間能得幾回聞


ZA HUA ĆINGA
Tu Fu ( 712-770)

U Ćinčengu frule i svila danas zajedno sviraju
Pola muzike odlazi reci a pola oblacima -
Melodija je ta namenjena samo nebu
Koliko puta u svetu ljudi može biti čuta ?

NA MESEČINI

月夜

今夜鄜州月
閨中衹獨看
遙憐小兒女
未解憶長安
香霧雲鬟濕
清輝玉臂寒
何時倚虛幌
雙照淚痕乾

NA MESEČINI
Tu Fu ( 712-770)

Daleko u Fučou ona gleda mesečev sjaj,
Gleda ga sama sa prozora svoje sobe -
Naši dečak i devojčica, jadni sirotani,
Premali su da bi znali gde je Čang'an.

Kako je u magli lepa njena na oblak nalik kosa
I hladno na mesečini rame belo kao žad...
Kada ćemo se moći ponovo zagrliti bez suza,
Na našem prozoru gledajući mesečev sjaj ?

( Prev. Dimitar Anakiev )

PLANINA

PLANINA
Dimitar Anakiev

Bezvredan provincijski život ispuni smislom
Već samo pogled na planinu koja strmo štrči:
Suva planina u izmiglaci na kraju bulevara niškog
Ili snegom prekriveni vrhovi šilji Triglava.

Provincijski političari i pesnici neistine šire
Po celom svetu dižući zaglušujuću buku,
Oslušnuti dostojanstvenu tišinu planina treba
I misliti na nauk velikih planina.

U NOĆI PUNOG MESECA

U NOĆI PUNOG MESECA
Dimitar Anakiev

Puni mesec se već odavno uvukao medju roletne,
I spava ušuškan u sjaj, dok se ja ponovo i ponovo
Vraćam Du Fuovoj pesmarici koju prevodim, i kažem
„Da zavijem još ovu, poslednju, cigaru.“

KOMŠIJSKI PAS

KOMŠIJSKI PAS
Dimitar Anakiev


Čudan je moj tihi prijatelj – komšijski pas.
Čudan, ali drag, iako je distanca medju nama.
Druga ga ruka hrani i jedva se poznajemo
Ali zastane da ga pomazim, sretnemo li se slučajno.

Izgubljena duša, tako kao i ja, luta od nemila do nedraga,
Sve dok noću ne utrnu svetla u okolini, i sa mog stola
Jedina lampa svetli do u kasnu noć - privuče se nečujno
Uz vrata, legne ispred, znajući da sam tu, i usni duboko.

TU FUOV PAPAGAJ

TU FUOV PAPAGAJ
Dimitar Anakiev

Devet vekova putovao je Tu Fu od Kine do Japana,
Da bi ga čitao Bašo – ali već Bašoovi sledbenici vojnici
Zaboraviše u pohlepi Kineski genij – njih je učio Zapad.
Ne izvine li se pokorno, čeka ih sudbuna Tu Fuovog papagaja.


DU FU's PARROT
Dimitar Anakiev

Du Fu has traveled nine centuries from China to Japan
For Basho to read him – but Basho's followers, soldeirs, already
Fortgot, in greed, the Chinese genius – they were taught by the West
If they do not apologise humbly, the destiny of Du Fu's parrot awaits them.

MOM PENZIONISANOM PRIJATELJU WEI-u

贈衛八處士

人生不相見
動如參與商
今夕復何夕
共此燈燭光
少壯能幾時
鬢發各已蒼
訪舊半為鬼
驚呼熱中腸
焉知二十載
重上君子堂
昔別君未婚
兒女忽成行
怡然敬父執
問我來何方
問答乃未已
驅兒羅酒漿
夜雨翦春韭
新炊間黃粱
主稱會面難
一舉累十觴
十觴亦不醉
感子故意長
明日隔山岳
世事兩茫茫

MOM PENZIONISANOM PRIJATELJU WEI-u
Tu Fu ( 712-770 )

Skoro tako je teško sresti se sa prijateljem
Kao večernjači i zvezdi danici.
Večeras je dakle redak slučaj,
Susret, u svetlu sveća.
Dva čoveka do nedavno još mladića
Ali sada sedih zalizaka.
Većina naših prijatelja je već pomrla,
Prisećamo ih se sa tugom i bolom u srcu.
Nekada nagadjasmo hoće li proći dvadeset godina
Pre no što uzmognem posetiti te ponovo.
Kad podjoh od tebe bio si još neženja
A ovi dečaci i devojčice sad - jedno drugom do uva -
Kako su ljubazni prema starom očevom prijatelju.
Pitaju me da pričam o svojim putovanjima
I onda, kad popričasmo o svemu,
Doneše i pokazaše mi vino i hranu:
Prolećni lukac naseckan sred noćne kiše
I posebno pripremljen sveži smedji pirinač.
Moj domaćin proglašava praznik
I tera me da ispraznim deset šolja -
Ali može li me deset šolja napiti više
No što sam u srcu opijanjen ljubavlju ?
Sutra će nas razdvojiti planine,
A prekosutra – ko zna ?

( Prev. Dimitar Anakiev )

POGLED NA PLANINU TAI

Na slici: Tu Fu ( 712-770)

















POGLED NA PLANINU TAI
Tu Fu ( 712-770)

Šta reći o Velikom vrhu ?
Prastare kneževine posvud zelene,
Nadahnute i uskomešane duhom stvaranja,
Sa danonoćnom ravnotežom Dveju sila.

Razgolićem grudi razgrćućim oblacima,
Naprežem pogled za pticama što kući lete.
Kada će mi uspeti da dosegnem vrh
I obuhvatim sve planine jednim pogledom ?

( Prev. Dimitar Anakiev )

ZVONO SA HLADNE PLANINE

Na slici: statua pesnika Čang Cia ispred javorovog mosta kraj gradića Fengćiao, provincija Ćiangcu, Kina - gde je pesma napisana.



月落烏啼霜滿天，
江楓漁火對愁眠。
姑蘇城外寒山寺，
夜半鐘聲到客船




ZVONO SA HLADNE PLANINE
Čang Ci ( Tang, 618-907 )

Dok gledam kako se mesec spušta, kroz maglu grakće vrana;
Pod senkama javorova sa bakljom ribar prodje;
I ja čujem, čak iza Sučua, iz hrama sa Hladne planine,
Zvoni za mene, ovde u mom čamcu, ponoćno zvono.

( Prev. Dimitar Anakiev )